О књизи: 2012 / „Једини разлог зашто сам био тамо је зато што сам морао да је отпратим од дневне собе до улазних врата. Вукао сам се иза. И то је била нечувена милост, јер је била лепотица, процветала је у трену, а ја сам остао иста она незгодна вршњакиња (само годину дана старија) и једва се усуђивао да јој приђем када смо се вратили кући недељу дана. Ходајући тих оскудних десет метара, нисам смео ништа да кажем, па чак ни да је дотакнем, али сам се потајно надао да ће и сама нешто урадити, из забаве ради, из чисте кокетерије, једноставно зато што смо били заједно и потпуно сами била је шармантна! Са том кратком, светлуцавом косом, са оним нескривеним самопоуздањем које прелепе Американке стичу са осамнаест година, тако смело, тако ликујуће сигурне....»